Religija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Fakultet za uslužni biznis, Sremska Kamenica

ISLAM I SINKRETISTICKI POKRETI
Ukorenjivanjem islama u centralnoj i severnoj Indiji (od kraja XII do kraju XV veka), hinduizam je u više navrata bio žrtva islamskih progona i stanovništvo je, milom ili silom, moralo u velikom broju da primi stranu religiju. A onda je veza izmedu tih dveju verskih zajednica postala i ostala površna. No ipak je iz trajnije njihove simbioze, iz zajednickog života nastala u nekim prosvecenim duhovima želja za uzajamnim upoznavanjem i poštovanjem.
SINKRETIZAM CARA AKBARA. U srednjovekovnoj Indiji se razvio sufizam natopljen bhakti religioznošcu. Sufizam je nepravoverna, »heterodoksna« muslimanska struja koja se javila u Iraku u VIII veku, a koja je propovedala strog život asketizma i od samog pocetka pokazivala sklonost ka misticizmu. Mogulski car Akbar (1556—1605) nastojao je da stvori osnovu za sintezu dveju religija, ali ta njegova nastojanja, svakako pomirljiva, nisu naišla na podršku. I njegov praunuk Dara Šukoh je, isto tako bez uspeha, pokušao novo zbliženje.
U Pendžabu je Nanak Dev (1469—1538), nadahnut mislima Kabira, osnovao zajednicu Sikhsa, Sika (sanskrt. çishya, »ucenik«) na nacelu spajanja misticnih struja hinduizma i islama. No sledbenici Nanaka Deva su toj zajednici nametnuli militaristicku orijentaciju. Sikhsi visoko cene Adi Grant (»Prvu knjigu« ili »Svetu knjigu«) koju je delimicno sastavio i Nanak. Njihovo središte je u Amricaru (Zlatni hram), a njihovi (nasledni) poglavari bivaju posle smrti obogotvoreni.
SAVREMENI HINDUIZAM
SINKRETISTICKI POKRETl. Koristeci relativni verski mir koji su, u XIX veku, Indiji nametnuli Britanci, indijska misao doživljava pravi procvat. kao da je bila podstaknuta ili izazvana ravnodušnošcu Britanaca prema njoj. U Kalkuti deluje Ram Mohan Roj (1772—1833), nastojeci da ucini kraj raznim preterivanjima u nacinu ispoljavanja vere- Tako on. sa Brahmosamaj (»Društvo onih koji veruju u Brahmu«), zasniva jedan pobožni sinkretizam kojim ujedinjuje hinduiste, muslimane i hrišcane u ljubavi prema Bogu; Debendranat Tagore (1817 1905) propoveda vracanje monoteistickim tradicijama hinduizma, dok Kešub Candra Sen (1838—1884) stvara jednu sektu hrišcanskog tipa, i to sektu pristalica jednakosti, iz koje ce proizici i Sudharanasamaj (“Zajednicko društvo”), sinkretisticka sekta (A. M. Bose). Delatnošcu i podsticajima P. C. Mozomdara i M. G. Ranade (cije delo je nastavio Gokhal, u. 1915), u Bombaju se obrazovao 1874. univerzalisticki pokret. Dajananda Sarasvati (1824— 1883). iz reda Sankara i komentator Veda, oživljava vedsku tradiciju i pravo tumacenje Smritija. On organizuje Arjasamaj (»Društvo arijevaca«) cija se delatnost širila iz više kulturnih centara.
POBOŽNOST. Ramakršna (1834—1886), poštovani bengalski asket. nadahnut je cistom pobožnošcu. Njegove napore da populariše Vedanta po Šankari nastavioje njegov ucenik Vivekananda(1862—1902), koji je misao svog Ucitelja ucinio poznatom u citavom svetu i pokretao mnoge misije »reda Ramakršne«, ciji je i osnivac. Posle Ramakršne, jogi Ramana Maharši (1897— 1951) ostvaruje poistovecivanje atmana i brahmana (vedantisticki pogledi i asketski verski život). Šri Aurobindo Goš (Ghose, 1872—1950), Traži spasenje nadahnut hinduistickim shvatanjima i teorijom evolucije. On je u Pondišeriju osnovao asram, pribežište, koje je i danas veoma uticajno.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]